Čitajući članak Pedagoškog društva Srbije, „Vreme na podu” uvidela sam da je zapravo pravo, istinsko provođenje vremena sa decom upravo tu, na podu, kroz igru njihovih omiljenih igara.

Citiram deo koji sam tamo pročitala:

„Jedne večeri, kada sam ušuškavala svoju četvorogodišnju ćerku u krevet, ona je tugaljivo rekla: „Mama, danas nismo nimalo bile zajedno.“
Šta? Zapanjena, odgovorila sam: „Ali, išle smo u biblioteku, u supermarket, zajedno smo večerale“.
„Ali, nismo se zabavljale!“ pobunila se ona.
Progutavši knedlu krivice, shvatila sam na šta je mislila. Već nedeljama njoj i njenom bratu ne poklanjam stvarnu pažnju. Vozim ih u školu i vrtić, idemo u biblioteku i u nabavku, proveravam da li su domaći zadaci urađeni, … Ali nismo provodili vreme igrajući se igara koje su oni hteli da igraju, odmarajući se na način na koji oni vole da se odmaraju, razgovarajući o temama koje su njima važne. Sa poslovnim rokovima koji su me pritisli i skorom selidbom, jedva da sam imala vremena da se istuširam!”

U ovom slučaju Tetke imaju dvostruku ulogu. Sa jedne strane treba da podsećaju roditelje PT na potrebu za provođenjem zajedničkog vremena. To nije uvek lako, ali se potrudi da motivišeš zajedničku zainteresovanost jer je to jako porebno tvom PT. Takođe je važno da ne zaboraviš da tvoje PT sigurno mnogo voli da se igra sa tobom na podu. Kako tetke uvek imaju malo više vremena koje u tom trenutku kada su tu mogu da posvete Piletu, ono to od tebe i očekuje. Razmišljaj unapred šta bi ga usrećilo. Seti se igara koje ste već igrali ali takođe i osmisli neke nove. Upravo je to što odnos Pileta i Tetke čini tako jedinstvenim i čvrstim – vreme koje provedete zajedno, pažnja koju mu posvećujete i uživanje u kreativnim igrama.

Svaki uzrast ima svoje ključne periode, želje i naravno igre. Pedagozi nude različita rešenja prilikom provođenja zajedničkog vremena u skladu sa uzrastom. Nemoj se začuditi ako je igra koju si tako volela da igraš sa PT prevaziđena i možda čak i zaboravljena. Stvori iskren odnos sa PT. Ja ga sa svojim imam. Kada mu nešto više nije zanimljivo kaže mi: „E, znaš šta- meni je to malo dosadilo” i onda smislimo nešto drugo.

Pedagoško društvo Srbije ukazuje na 4 znaka da je detetu potrebna pažnja:

- Dete je često neposlušno.

To možda ukazuje da se oseća ignorisanim. Vreme na podu će mu pokazati da ne treba da se ponaša neposlušno ili agresivno da bi bilo vidljivo u porodici. Dok ste sa detetom, shvatiće da vam je stalo do njega, a možda i otkrijete pravi uzrok takvog ponašanja.

- Dete je često plačljivo ili je jako lepljivo za roditelje.

To može ukazivati na njegovu nesigurnost. Svakodnevno, pola sata nepodeljene pažnje uveriće dete da je voljeno i sigurno u okrilju svoje porodice i pomoći će mu da povrati samopouzdanje

- Dete često udara, vrišti i pokazuje druge znakove besa.

Kroz igre pretvaranja ili razgovor, ono će naučiti da postoje i adekvatniji načini izražavanja ljutnje.

- Dete se teže snalazi u novim situacijama

npr. kada pođe u vrtić/školu, prelazak iz roditeljske u svoju sobu i sl.

Svakako da najveću ulogu u svemu imaju roditelji. Oni su sa PT svaki dan, stvaraju mu radne navike, ukazuju na ponašanje, vaspitavaju, presvlače, oblače, vode u školu, kuvaju, peglaju, kupaju, ispravljaju, idu na roditeljske. Zbog toga je i važno da su tetke tu. Da olakšaju i ulepšaju svakodnevicu svima.

Hajde još jednom da se podsetimo nekih od uloga Tetki: 

  1. da budu nežne i pažljive prema PT
  2. da edukuju svojim ponašanjem i postupcima
  3. da podrže način i model vaspitavanja koji roditelji žele da postignu sa svojim detetom
  4. da uskoče kada je potrebno da se pričuva PT ili odmeni u obavezama
  5. da se se u trenucima kada su zajedno uvek u potpunosti posvete PT
  6. da maštaju, crtaju, pevaju… sa PT
  7. da čuvaju tajne svog PT
  8. da uvek i u svako vreme misle na bezbednost i zdravlje svog PT
  9. da odgovaraju na najrazličitija pitanja i teorije
  10. da usreće svoje PT!