Pogledah naslov i već stvorih predrasudu o tome šta ću da pročitam i da mi se neće dopasti, iako mi je dala moja drugarica i rekla da je super da je podelim sa ostalim tetkama na sajtu. I tako ja, želeći da se ne zadržim na predrasudama već saznam šta ima unutra, otvorim tu knjigu i krenem da čitam. Ono što posle svega mogu da vam kažem je da ima mnogo dobrih zapravo sjajnih ideja, ali ono što se meni lično ne dopada je način na koji su te ideje obojene.

Sama činjenica da se bodri devojčica da bude najbolja baš u svemu je nešto što za mene nije dobro. To me je podsetilo na skorašnji događaj.

Nedavno sam bila na Petrovom (Petar- moje Pile Tetkino ) rođendanu i desila se jedna zanimljiva situacija koju moram da podelim sa vama. Priča ide ovako: Igraonica, deca uskoro idu kući i ja sam im za kraj (pošto nije bilo dobrih animatora nažalost) organizovala malo takmičenje- „Ko pre prođe sve šarene prepreke u delu za igru“. Većina dece je poštovala pravila i bila su vrlo disciplinovana na moje veliko iznenađenje. Sama ideja da će da se takmiče i zabave izgleda da im je bila sasvim dovoljna. Međutim, jedna devojčica je stajala potišteno i nije htela ni da krene. Kada sam je pitala zašto neće da se takmiči, ona je rekla da ne želi zato što zna da ne može da pobedi. Tada sam je pitala: ali kako znaš kad nisi ni pokušala i ona mi je odgovorila bez razmišljanja: znam!.

Onda sam je ja hrabrila da bar krene ali ne, nije bilo šanse. Tada sam htela da joj udelim koju mudros na brzinu. Rekoh joj da ne mora baš uvek da pobedi ali da zaista može super da se zabavi ukoliko bar pokuša. I dalje je kategorički odbijala i govorila: neću zato što ne mogu da pobedim. Bila sam zbunjena, a onda me je još više zbunila njena mama koja je sišla u deo za igranje i sasvim opravdavala njeno ponašanje. Nije bilo saveta koji sam očekivala od mame. Zapravo, vrlo me je iznenadio njen postupak. Rekla joj je: „ti ćeš biti za mene prva. Hajde, ja sad brojim do deset a ti pređi sve prepreke“. Ma ni trenutak nije prošao, devojčica je bila spremna ko zapeta puška i na mamino odbrojavanje je krenula da trči i trudi se iz petnih žila, prelazeći preko dece koja su se već takmičila u regularnoj igri. Samo saznanje da će biti prva dalo joj je snagu da pređe prepreke. Samo… nisam baš sigurna da je to dobro. Meni lično, to je značilo da ne ume da se takmiči po postojećim pravilima već uvek mora da ih modifikuje kako njoj odgovaraju i još gore, sama činjenica da MORA uvek da pobedi bila mi je zapanjujuća. Znam da deca vole da pobeđuju, ali ako ih mi učimo da uvek mogu i treba da pobede, prvo životno razočaranje im neće baš lako pasti. Zar ne treba sve da uče dok su mali: i da pobeđuju i da gube, i da poštuju pravila koja smo im odredili i da ih krše, i da zajedno pravimo nova pravila, i da plaču i da se smeju, i da uživaju u društvu kroz igru, maštanja i pesmu. Meni je to što sam videla taj dan bilo vrlo čudno. Posle sam o tome pričala sa svojom snajom, Petrovom mamom, i ona je rekla da je njoj to sasvim normalna mamina reakcija. Za razliku od mog mišljenja koje je bilo poprilično osuđivački, ona je opravdavala njene postupke zbog okolnosti. Jasni su mi neki od tih razloga, ali i dalje mislim da su roditelji ključna stvar, da su njihove reakcije u tim situacijama jako važne, i da, kao što u ovom primeru imamo prilike da vidimo poprilično utiču na ego deteta i izgradnju njegovog socijalnog i individualnog integriteta.

Zbog toga sam malo sa gardom reagovala i na knjigu „kako da budeš najbolja u svemu“. U eri kada naša deca još u vrtiću kreću da se bave sportom, jezicima, slovima, brojkama i to na poprilično posvećen način, pitam se da li je to pravi put. Da li da bi opstalo u budućnosti, dete treba da ima baš sve te veštine koje mu se nude i da li one mogu da zamene neprekidnu igru koju smo mi osetili u našem detinjstvu. Ja nisam baš sigurna u to, ali sam sigurna da će vreme pokazati

I da, možda baš i ne moraš da budeš najbolji u svemu, ali svakako možeš da težiš tome. Ova knjiga, koja mi je trenutno na stolu, govori o raznim temama. Neke su mi poslužile kao ideja za moje tekstove, a neke od njih ću ponekad citirati i podeliti ovde sa vama.

Suma sumarum: Knjiga nudi mnogo ideja, naše je kako ćemo da ih shvatimo i da li ćemo da ih primenjujemo. Moja drugarica Jelena kaže da je to savršen poklon, pa eto možda rešenja ukoliko imate osnovca kome ne znate šta da kupite. Ali pre kupovine je prelistajte, jer možda će se i vama desiti da vam se na prvi pogled ne dopadne. Na drugo čitanje je već bolja, samom činjenicom da možete da odaberete način na koji ćete to predstaviti svom detetu ili Piletu Tetkinom.

I za kraj, podeliću da vama nešto što me je obradovalo nakon takmičenja u igraonici povodom Petrovog rođendana. Prilazi mi Petar nakon prepreka koje je prešao i sav zadihan kaže: drugi sam! Bilo mu je jasno da nije najbolji ali je i dalje bio zadovoljan rezultatom a i videlo se da je uživao u igri. Takođe je došao da mi se pohvali i vidi moju reakciju. Tada mi je bilo jasno da su njegovi roditelji odradili dobar posao. Uspeli su da mu usade baš ono što ja smatram pravom vrednošću. Moje je samo bilo da ga vrlo pohvalim, da bacimo kosku i da se zagrlimo (dozvolio mi je to čak na svom rođendanu! :)). Na putu do dela gde su sedeli odrasli smo pričali i znam da mu je bilo jasno sve ono što sam mislila da možda nije još osetio i naučio zbog uzrasta u kom je. Jako sam se obradovala i bila sam ponosna na njega, ali takođe i na dobro vaspitanje koje ima. U tim trenucima, uloga tetki je samo da nastave tu, da hrabre, bodre, navijaju i uživaju u postupcima i igri svojih PT.

Citiram deo koji sam tamo pročitala:

„Jedne večeri, kada sam ušuškavala svoju četvorogodišnju ćerku u krevet, ona je tugaljivo rekla: „Mama, danas nismo nimalo bile zajedno.“
Šta? Zapanjena, odgovorila sam: „Ali, išle smo u biblioteku, u supermarket, zajedno smo večerale“.
„Ali, nismo se zabavljale!“ pobunila se ona.
Progutavši knedlu krivice, shvatila sam na šta je mislila. Već nedeljama njoj i njenom bratu ne poklanjam stvarnu pažnju. Vozim ih u školu i vrtić, idemo u biblioteku i u nabavku, proveravam da li su domaći zadaci urađeni, … Ali nismo provodili vreme igrajući se igara koje su oni hteli da igraju, odmarajući se na način na koji oni vole da se odmaraju, razgovarajući o temama koje su njima važne. Sa poslovnim rokovima koji su me pritisli i skorom selidbom, jedva da sam imala vremena da se istuširam!”

U ovom slučaju Tetke imaju dvostruku ulogu. Sa jedne strane treba da podsećaju roditelje PT na potrebu za provođenjem zajedničkog vremena. To nije uvek lako, ali se potrudi da motivišeš zajedničku zainteresovanost jer je to jako porebno tvom PT. Takođe je važno da ne zaboraviš da tvoje PT sigurno mnogo voli da se igra sa tobom na podu. Kako tetke uvek imaju malo više vremena koje u tom trenutku kada su tu mogu da posvete Piletu, ono to od tebe i očekuje. Razmišljaj unapred šta bi ga usrećilo. Seti se igara koje ste već igrali ali takođe i osmisli neke nove. Upravo je to što odnos Pileta i Tetke čini tako jedinstvenim i čvrstim – vreme koje provedete zajedno, pažnja koju mu posvećujete i uživanje u kreativnim igrama.

Svaki uzrast ima svoje ključne periode, želje i naravno igre. Pedagozi nude različita rešenja prilikom provođenja zajedničkog vremena u skladu sa uzrastom. Nemoj se začuditi ako je igra koju si tako volela da igraš sa PT prevaziđena i možda čak i zaboravljena. Stvori iskren odnos sa PT. Ja ga sa svojim imam. Kada mu nešto više nije zanimljivo kaže mi: „E, znaš šta- meni je to malo dosadilo” i onda smislimo nešto drugo.

Pedagoško društvo Srbije ukazuje na 4 znaka da je detetu potrebna pažnja:

- Dete je često neposlušno.

To možda ukazuje da se oseća ignorisanim. Vreme na podu će mu pokazati da ne treba da se ponaša neposlušno ili agresivno da bi bilo vidljivo u porodici. Dok ste sa detetom, shvatiće da vam je stalo do njega, a možda i otkrijete pravi uzrok takvog ponašanja.

- Dete je često plačljivo ili je jako lepljivo za roditelje.

To može ukazivati na njegovu nesigurnost. Svakodnevno, pola sata nepodeljene pažnje uveriće dete da je voljeno i sigurno u okrilju svoje porodice i pomoći će mu da povrati samopouzdanje

- Dete često udara, vrišti i pokazuje druge znakove besa.

Kroz igre pretvaranja ili razgovor, ono će naučiti da postoje i adekvatniji načini izražavanja ljutnje.

- Dete se teže snalazi u novim situacijama

npr. kada pođe u vrtić/školu, prelazak iz roditeljske u svoju sobu i sl.

Svakako da najveću ulogu u svemu imaju roditelji. Oni su sa PT svaki dan, stvaraju mu radne navike, ukazuju na ponašanje, vaspitavaju, presvlače, oblače, vode u školu, kuvaju, peglaju, kupaju, ispravljaju, idu na roditeljske. Zbog toga je i važno da su tetke tu. Da olakšaju i ulepšaju svakodnevicu svima.

Hajde još jednom da se podsetimo nekih od uloga Tetki: 

1. da budu nežne i pažljive prema PT
2. da edukuju svojim ponašanjem i postupcima
3. da podrže način i model vaspitavanja koji roditelji žele da postignu sa svojim detetom
4. da uskoče kada je potrebno da se pričuva PT ili odmeni u obavezama
5. da se se u trenucima kada su zajedno uvek u potpunosti posvete PT
6. da maštaju, crtaju, pevaju… sa PT
7. da čuvaju tajne svog PT
8. da uvek i u svako vreme misle na bezbednost i zdravlje svog PT
9. da odgovaraju na najrazličitija pitanja i teorije
10. da usreće svoje PT!

-  Tako počinje Svetosavska pesma koja se danas peva u skoro svim školama u Srbiji.

Sećam se proslave Svetog Save kada sam ja išla u školu. To je bio poseban trenutak jer se mesecima unapred sprema program. Hor sprema Svetosavsku himnu obavezno i još neku prikladnu pesmu, dramska sekcija neki skeč, svi đaci slikaju portret Svetog Save i slavsku atmosferu a onda likonvna sekcija bira one najbolje koji će se izložiti u holu.

Na sam dan, 27. januara na prvom času se sluša razglas – program pripremljen za tu priliku. Radovanje je i zbog toga što skoro ceo prvi čas prođe u tome, ali takođe i što su taj dan časovi skraćeni. Niži razredi slave ceo dan- mame, bake i tetke umese kolače, pošalju dosta đakonija i onda se bar jedan školski čas svi sladimo dok recitujemo pesme koje smo pripremili. Onda oni koji učestvuju u svečanom školskom programu odjure da nastupe, a oni ostali da gledaju. Svi koji učestvuju se obuku pingvinski (crno-belo) ili pak imaju sreće da se škola otvorila za neki detalj pa onda ponosno oblače to.

Ako vas je vaše pile zamolilo da mu pomognete oko pripreme za ovaj dan, treba da imate na umu nekoliko stvari. Evo 10 kratkih saveta za ovu priliku:

1. spremite garderobu koja se očekuje (raspitajte se šta je to potrebno ove godine). Ukoliko je organizovan neki maskembal, potrudite se da napravite prigodnu masku. Ukoliko je potreban kostim za dramsku sekciju, savet je da to saznate bar nedelju dana u napred da biste mogli da pripremite to na vreme.

2. napravite nešto zanimljivo za klopu (ako se priprema posluženje). Bitno je da pitate roditelje da vam prenesu informacije sa roditeljskog -šta je to učiteljica rekla da se donese i šta će da donesu drugi roditelji. Predlažem da izaberete jedan od dva pristupa: tradicionalan ili inovativan.

3. preslišajte svoje pile

4. naučite ga (ili obnovite ukoliko već zna) šta je lepo ponašanje za svečane prilike. Pokažite mu na sopstvenom primeru šta su to lepi maniri i kako ih negovati.

5. dođite na priredbu ako vase pile učestvuje u njoj i ne zaboravite kameru ili foto-aparat

6. i vi se lepo obucite. Mozda bi najbolje bilo da pitate pile kako bi želelo da vi izgledate na priredbi

7. obavezno podsetite piletove mamu i tatu kada da dođu i dogovorite se sa njima oko svega

8. Nakon proslave podelite utiske i radost sa piletom.

9. okačite fotke nakon priredbe (naravno i na www.piletetkino.com ), a par onih najlepših otštampajte i poklonite bakama i dekama za uspomenu

10. na svakom koraku se konsultujte sa vašim piletom – ipak je ono glavno u celoj priči :)  

A kako se vi pripremate za Svetog Savu, školsku slavu?

Kako ste vi i vase pile proslavili Savin Dan ove godine?

Podelite sa nama utiske i po koju fotku

http://www.youtube.com/watch?v=PEiWFk_jejw

http://www.youtube.com/watch?v=656ZBSPnsUY

http://www.youtube.com/watch?v=nybTT6P52wU

Verovatno svako od vas ima svoju strategiju kako svrteti pile tetkino koje je aktivno preko svake mere. Ako još niste imali ovakav problem blago vama, a ako ste došli u situaciju da osim skidanja zvezda nemate drugo rešenje evo predloga kako da se svi zabavite.

Za devojčice preporučujemo malo zabave sa perlicama, tračicama …

U pojedinim hipermarketima (npr. IDEA) možete pronaći gotove komplete perlica, konca za nizanje sa uputstvom kako da pravite narukvice i ogrlice za omiljene lutke a uz malo mašte i vaše pile može dobiti jako lep nakit.

Pored ostalih koji se mogu naći u našim prodavnicama, u pakovanju „Disney Artist“ pored materijala za rad priloženo je i detaljno uputstvo kako nizati perlice, korak po korak, uz detaljan prikaz na priloženim slikama. Pakete možete birati prema boji, veličini i obliku perli kao i prema tome da li vaše pile više voli Snežanu i sedam patuljaka ili pak nešto drugo.

Perlice za ogrlicu vašem piletu možete nabaviti i u prodavnicama pozamanterije. Perlice se prodaju na mericu (kašičicu) ili u već pripremljenim pakovanjima. U ovim prodavnicama možete pronaći i rastegljivi konac za nizanje. Za devojčicu uzrasta 3-4 god. za narukvicu je dovoljan obim od 14 cm a za ogrlicu 42 cm a može i duže. U zavisnosti od veličine perlica i ideje koju imate do 5 kašičica perlica bi trebalo da bude sasvim dovoljno.

Pustite mašti na volju a na kraju, kada nanižete sve perlice koje ste pripremili, dobro zavežite krajeve konca. Napravite 2-3 čvora.

Materijal za rad:

Perlice (merica/pakovanje)      10/20 din.

Perlice (veće/kom)                     5/20 din.

Konac za nizanje (m)              10/20 din.

„Disney Artist“                       300/400 din.

WINX paket                             600/700 din.

Možete se zabaviti i pravljenjem perlica raznih oblika od mase za oblikovanje – plastelina. U mnogim knjižarama i prodavnicama slikarskog materijala možete pronaći plastelin u pakovanjima od 50/60g u velikom izboru boja.

Kad ste već počeli da se igrate sa plastelinom, osim djindjuva, mogu se vrlo lepo praviti i autići, avioni, … Tako da možete pomiriti i dečake i devojčice da se bar malo čuje tišina u kući.

Uz malo mašte možete imati i celu farmu životinjica. Svaka pomoć je dobrodošla a knjiga Lisa-e Bastian, MRDALICE OD PLASTELINA, raspaliće svačiju maštu. Pored ove knjige u hipermarketu u Merkatoru, osim bojanki i slikovnica, mogu se pronaći i druga izdanja SIL BOOKS koja će vam biti od velike pomoći da zabavite piliće tetkine.

Na pakovanju plastelina je detaljno uputstvo proizvođača kako pripremiti masu za oblikovanje i što je još važnije kako je sačuvati, ako želite, u čvrstom stanju.

Materijal za rad:

Beolin plus – masa za oblikovanje – plastelin (pakovanje 65g)          150/200 din

Preporuka:

Pre nego što počnete igre sa plastelinom postavite neku zaštitu na radni prostor (mušemu, list novina, …)

UŽIVAJTE!!!

Tetka Ceca, Veljkišina tetka

p.s pogledajte Cecine rukotvorine

Boki je tada bio osmogodišnji dečak koji je u svemu što bi radio pokazivao izvanredne rezultate. Škola, strani jezici, sport, komunikacija sa drugima… Međutim, Boki nikako nije mogao da nauči da veže pertle. Ta na oko obična stvar počela je da zadaje velike muke i njemu i njegovim roditeljima. Niko nije mogao da razume da jedna rutina na koju inače i ne obraćamo pažnju, predstavlja toliki problem jednom veoma inteligentnom dečaku. Onda sam jedne večeri došla po njega da idemo u šetnju. Dok sam čekala da se spremi, razgovarala sam sa njegovim roditeljima koji su mi skrenuli pažnju da im je baš čudno što Boki nikako ne može da nauči da veže pertle. Kad sam obratila pažnju, videvši kako ’lomi’ prste, shvatila sam da su njega desnoruki ljudi učili da veže pertle ’na njihov način’. Pokazala sam mu dva puta kako da veže pertle ’na naš način’ i treći put je za njega bio kao pesma!

Naime, njegovi roditelji su znali da je on levoruk i značajan broj stvari u životu su prilagođavali toj njegovoj karakteristici. Međutim, ko bi se setio vezivanja pertli, posebnih makaza i brojnih drugih stvari koje bi trebalo da se prilagode levorukima… A mi, kada pokušavamo da radimo nešto kao desnoruki, uglavnom doživaljavamo stres.

Dakle, dragi svi, ako je vaše pile levoruko, posebno ako je ono jedino levoruko u svojoj porodici, znajte da mu treba razumevanje i prostor. Najbolje bi bilo ako dete ima nekog levorukog u familiji ili u krugu porodičnih prijatelja ko će mu pomagati od najranijeg detinjstva. Mi smo malo ’naopaki’ u odnosu na vas, tašnu nosimo na levom ramenu, pišemo levom rukom, viljušku držimo u desnoj, a nož u levoj ruci, verovatno ćemo u restoranu uzeti vašu salatu ili vašu čašu, razdeljak nam je na desnoj strani…Ali, i dalje smo vaši pilići.

P.S. Međunarodni dan levorukih ljudi je 13. avgust, pa biste mogli ovaj datum da iskoristite da svom levorukom piletu poklonite, na primer, makaze ili penkalo posebno dizajnirano za njegove potrebe.

Bokijeva Tetka – Mima Popović